Шапат Истера
ЗОРАН М. МАНДИЋ
ТИШИНА
У тишинама насељеним старим
причама и духовима из њих
постоје записи свих бука
уписани крикови су разврстани на
мушке и женске
на кричања малих животиња
на бесомучну крику крволочних звери
Нежност тишине спада у ретке лепоте
Њено присуство милује затечене
Никад не пита
не очекује одговоре
стрпљива је као рад пчела док уносе мед
стрпљивија од мрава на изградњама
унутрашњих поседа
Без лица је иако милује лица
Невидљива
без година и пола
од нечег непознатог је
немља од ваздуха
долази увек сама без пратње
само Бог зна зашто је
Нема коментара:
Постави коментар