Зоран са братом Душаном М. Мандићем
ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПОГЛЕД СА ПАЊА ПОСЕЧЕНЕ ПРАЗНИЧНЕ ШУМЕ
Мом брату Душану
И овај дан ће проћи
Одлепршати кроз маглу негде
Докони ће кренути за њим у
Земљу понора
Лутаће кроз посечену празничну
Шуму у којој се Бог одмара на
Једном пању међу посвађаним
Честицама ваздуха
Међу поцепаним листовима Библије
Наш глас допире до њега
Окружен је оргиналима и првим
Издањима свега
И не замера униформисаним фасификаторима
На зебњи над сопственим страхом да ће
Бити откривени можда и посечени као
Празнична шума
Тако ће научити потоњи као и они од пре да
Сваки дан мора на пут негде чак и тамо где
Бог не силази и не седи
Где сричући опросте грехова оних и ових
Не мисли на њих на њихове
Преваре скривања првог издања Библије
Научиће да је грех улазница у
Земљу понора у посечену празничну
Шуму у којој је Данте писао гушећи се у
Ваздуху посвађаних честица
Неки ће се упитати
Откуд Дантеу толико дара за измишљотине а
Ниједан дан за машту магле која увек граби из
Себе као ловац на сићушну ствар што сјакти у
Злату међу ногама жене и пузи попут змије
Бежећи од Еве брже од помисли да је неко могао да
Изда сина Христоса да је неко рачунао на
Успаваност Светог Духа и оних јадних помоћника
Сваке власти ђавољег марша
Одлазећи неожењени дан се не осврће на просце
Мајке Магле и сестре Еве
Не другачије ако се кроз светлост не може натраг у
Прво издање оргинала из сумаглице оболелог бубрега
Речи из запетљаних црева реченице из пешчаних јерусалемских
Дина које штрче на ободима Десет Божијих Заповести
Онај који верује мора да оде чак и са безумним
Страхом од бола чак и када одлази пре других безбожника и
Помоћника сулудих кочијаша власти
То се мора и када се не зна шта се ради
То је глас Божије Заповести суштина језика и међу
Раскалашним и распуштеним неписменим речима
Међу свим Адамима и Евама
У тешко оболелој збиљи дођоша
Нађоша и прођоша
Увлакача апостола умрлих у лажима и похотама
А никада неће лако одлепршати док их
Неизлечиво грешне са својих посечених пањева
Посматра Бог
Нема коментара:
Постави коментар