VALJEVO 2008.

                                                        Zoran M. Mandić i Aca Vidić
                                                 Valjevo, promocija MALI NASLOVI II
                                                                     2007.god.

 
   

 ZORAN M. MANDIĆ

VALJEVO 2008.

(Prilog Istoriji odaha)

U Intelekti sam u

prijemnoj kancelariji

Glavnog valjevskog Dvorca

među malim i velikim naslovima

Ne-napisanim

udaljen od zvaničnih i nezvaničnih

spisa lokalne istorije

Ostavljen u garsonjeri da se odmorim

Susedna višespratnica zaklanja vidik

zelen je od prozorske zavese sa

slikom krivog tornja

Nepoznatog autora

Licemerje poznatosti prati me i na ovom

Putovanju

Ne uspevam da povežem detalje njihovim

prilozima ovom zapisu

Valjevo će itako potonji mapirati

prema nacrtima prethodnika

Pročitao sam da je jedan od njih tvrdio

da mu je uvek trebalo malo prošlosti

da bi se bolje snalazio u sadašnjosti

Ne zna se kako se uspevanjem

stiže do granice nepotrebnih stizanja

U stizanju neprestano kasni buduće

Sećanje

Seoba osećanja ubija dah

Ostavljajući Duhu da se razreši u sebi

pre-polovi puteve

Raskomada galerije mozaika

zabačenih podzemnih pećina stvaranja

tamo gde je IH učio reči rečima

hranio ih na pozajmljene bonove

Tonovima uzdaha i izdaha

Promičem Tešnjarem bez mogućnosti da

bolje dišem

Među prvopozvanim vojvodama

pariskim slikarima

srpskim pesnicima

Promicanje ih povezuje unutrašnjim nizom

Nesličnosti

Ni sam sebi ne sličim u sagledavanju

Drugog JA

Mučim se beogradskom geografijom u

valjevskom vilajetu krivih tornjeva u

preciznom komforu garsonjere

među malim na-slovima

Muka za odličnu ocenu sa mukom za

Priču

Ne-pominjem Pesmu

Suviše veliki valjevski na-slov za

njene manjkavosti

Kako se počne tako se i završi

Prodire IH-ov glas iz dubine progoretina

Reči

U digitalnom štampaču je ponestalo

crno-belog tonera

Lažno obojeni Svet na dlanu

čeka da odahnem

I evo

odahnuo sam u Valjevu

U njegovom obojenom crno-belom pejsažu

bez Istorije