ЛИРСКО ЛУДИЛО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЛИРСКО ЛУДИЛО

Полудели лирици

дивљачки насрћу на

колоквијални језик

Са букетима давно осушеног

цвећа

они се под измишљеним дугама

моле

исто тако измишљеним мирисима

Они не препознају мирис

акације

Они једноставно осакаћују своје

речнике

а злочине поезије приписују

Постмодерној

коју називају час алергијом

час инфекцијом

које су угледали на дну својих

снова

А при том ни речи

о ђубриштима сасушеног цвећа

Из архиве новосадског књижевног часописа ПОЉА бр.401/402. година XLI, 1996.