ИМПРЕСИВНИ ДУНАВСКИ ПУТОПИС НИКОЛЕ БРКАНОВИЋА

ЗОРАН М. МАНДИЋ  

                       ИМПРЕСИВНИ ДУНАВСКИ ПУТОПИС

                                   НИКОЛЕ БРКАНОВИЋА

Слике НИКОЛЕ БРКАНОВИЋА тематски инспирисане магијом Дунава,  највеће неруске реке у Европи, која својим током, од близу три хиљде километара и обиљем историјског наслеђа на њему, твори импресивну заједницу различитих култура десет европских држава, од Немачке до Украјине и њеног дела географије Црног мора, сведоче о егзистенцији сугестивног ликовног путописа, који својим импресионистичким ставом потписује њихов аутор. Поново, стваралачки снажно допуњујући биографију свог све уочљивијег и цењенијег сликарства. На том путу Бркановић се оглашава као посвећеник манифеста братства импресиониста, односно њихове још увек живуће замисли, по којој  се са употребом фовистичке енергије боја, може растављати јединство слике у више призора њене игре у светлости и сенци.

 Мора се признати да је техником  ликовне режије преноса те „игре“, као и другим структурним подешавањима у пољу натуралистички наглашеног дунавског пејзажа, Никола Бркановић овладао готово свим фазама реализације тих призора. А, да се у том послу није приклонио фаворизацији ни једног од података из историје митологије Дунава, као Istrosa – реке хранитељице са преко 200 различитих врста риба у својој воденој утроби, или Danubiusa – Зевсове реке живота, већ да је тихо, као добар домаћин и осведочени пријатељ природе, из прикарајка, можда најсличнијег оном у коме је краљ валцера Johan Štraus Mlađi написао своју чувену композицију „На лепом плавом Дунаву“, посећивао Дунав на локалима његове живописне периферије код: Даља, Вуковара, Бездана, Бачког Моноштора или Апатина. У тим посетама Бркановић је ликовним алатима писао аутентични дунавски путопис са бројним детаљима из ризнице „бајки“ и „басни“ његових заштићених резервата природе која га окружује напајајући се његовом божанском водом и лепотом његовог „огледала“. Међу тим детаљима, Бркановић је, ипак помало пристрасно, попут каквог геометра природе, на својим сликама цртао и одређивао места за мале луке и скривене марине, у које су упловљавали најстраственији аласи у потрази за риболовачким адреналином. Стазама Бркановићевог дунавског путописа ходе и његови чувени литијаши добро скривени у колибама и другим скровиштима тишине, која највише личе на имагинарна места из романа Шолохова, Андрића и Црњанског.