ЦРНА ЧОКОЛАДА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЦРНА ЧОКОЛАДА

(Осврт на једну од краљица империје слаткоће)

                Иако је чоколада, или чоколадно пиће,  један, ако не и највећи, бисер у посластичарској уметности, морам одмах с почетка овог текста да признам да нисам компетентан да теоретски о тој уметности „судим“, или, пак вреднујем на „семафору“ укуса неке од њених резултата. Али, оно што могу и што неоспорно припада слободи говора и писма мојих „малих наслова“ ситурано је у чињеницама мојих веровања и убеђења да су у редовима тог посластичарског бисера, и то са највишим „официрским“ чиновима, њихова величанства укуса слаткоће: мед, цимет, жути шећер,марципан, кокосово млеко... У тај фасцинантни „официрски“ клуб такође улази и какао из кога се чоколада рађа као свети гласник укуса са магичним одразима опчињавајуће слаткоће, па чаки и онда када се у њен идентитет меша какаова „слатка“ горкоћа.

Посебно поглавље у Историји чоколаде отвара се појавом њене црне верзије. И управо тај њен колористички „изотоп“, диригован другачијим хемијским саставом, навео је: песнике, есејисте, историчаре уметности, ликовне критичаре и филозофе примењене уметности да црну чоколаду сврстају међу метафоричка чудеса каква су: кип црне Богородице са црним Богомладенцем у њеном наручју, чија се једна од верних реплика налази у римокатоличкој цркви Узнесење Маријино у Апатину, Маљевичева слика „Црни квадрат“, бескрајна лепота црног бисера и магична тамност Црног мора у које се у близини румунске Констанце улива њен речни великан Дунав. У том „посебном поглављу“ дуговеке Историје чоколаде, на разним „живим“ и „мртвим“ језицима, постоје разне приче о њеној „црној ћерки“ са ризницом магнезијума, калијума и других вредносних састојака у себи, који употпуњавају квалитет и савршенство задовољства људског, умног и телесног, духа, културу његовог укуса и интезитета врхунског осећаја слаткоће, а која је чини још богатијом и супериорнијом. А, они, којима је, из здравствених разлога, „суђено“ да искључе из употребе у исхрани све слатке намирнице, с правом, када се поведе реч и о чоколади, цитирају изреку Франца Кафке – „Уходим је да је не бих срео“.  Илити, да се нашалимо – да не би, ако би се тај „сусрет“ догодио, имали посла са прикључењем на синтетички инсулин.